"...Arbanas Sami Bej Frasheri je izjavio:"Jos pre nego sto je Arbanija dosla pod tursku vlast, poceli su Arbanasi primati tursku veru i postajati muhamedanci. A kad a je Arbanija dosla u turske ruke, prosirio se islam jos dalje prema principu:" Gde je mac tamo je i vera."

Za ovakve postupke Arbanasa ima dva objasnjenja. Videci rastucu tursku silu, pozurili su da joj se priklone ili je kod njih jos uvek bilo zivo secanje da su oni ranije bili muslimani, koji su hriscanstvo prihvatili samo povrsno iz interesa.

Posle turskog osvajanja Arbanije, versko stanje se brzo menjalo u korist islama. Jedna " Anonimna hronika " belezi:"Arnautskog gospodara Iskendera prognase i tu zemlju zauzese. Crkve te zemlje porusise, pa na njihovo mesto sagradise mesdzide. Muslimani u tom vilajetu napredovase."

Arbanaski istoricar Marmulaku kaze: "Posto je religija malo znacila za njih (Arbanase), oni su bili sasvim spremni da postanu muslimani." Za razliku od Srba, Arbanasi su vrlo lako i brzo menjali veru.

Turski hronicar iz XV veka Dursunbeg opisao je pohod sultana Mehmeda II na zemlju Рurрa Kastriotica 1465. godine i kaze kako se postupalo sa hriscanima koji su uglavnom bili Srbi:"Svaki cador je bio krcato pun zaplenjenim stvarima. No izdato bese naredjenje da se svi zreli muskarci predadu u begluk. Zbog toga na svakoj stanici usput dovodjene su povorke u lancima pred pobedonosnog sultana. Mlado i staro, svi su oni vrgnuti pod sablju i poseceni. Ozednele duse ovih ljudi pojili su vinom sa nakvasenog maca. Bilo je stanica na kojima je tri, cetiri i po sedam hiljada nevernika predavano zakonskom macu. Duboke doline od mrtvih telesa pretvorise se u bregove. Prostrana polja se od krvi preobratise u reku Amudariju."

Ovaj opis genocida koji su Turci izvrsili nad srbima na prostoru, Zadrimlja, Rabana i Pomorja, to jes savremene Albanije, govori jasno kako je doslo do toga da je vecinski srBski narod pretvoren u manjinu. To unistavanje nastavice posle Turaka, Arbanasi pod turskom zastitom.

Istovremeno dolazi do sirenja Arbanasa sa predela Rabana prema severu i prema jugu. Severno od reke Drima i na Kosovu i metohiji poceli su da se naseljavaju tek u XVII veku. Turci su osvojili Kosovo 1455.godine kada su zauzeli veliki i vazan grad Novo Brdo.

Sve do pocetka XVII veka reka Drim je bila granica izmedju Srba i Arbanasa. Mletacki poslanik Jakov Soranco presao je Beli Drim iznad sastava sa Crnim Drimom 1575.godine i kaze da ostavlja na juznoj strani Albaniju i narod albanskog jezika, a na drugoj strani Srbiju, gde se govori srpskim jezikom.(18.str. Strabon:"Geographie, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.)

Nadbiskup barski Marin Bizzi obilazio je Srbiju 1610.godine i kaze da su Crni i Veliki Drim, od Ohridskog jezera do Ljesha (Alessio) granica Albanije i Srbije, on "razdvaja severni dio Albanije od Srbije" (" divide verso la parte settentrionale l'Albanija della Servia.")(18.str. Strabon :"Geographie, De l'Imprimerie Imperiale, Paris, 1805.)

Papski vizitor nadbiskup Petar Masarek, Arbanas, isao je po Srbiji 1623. i 1624. godine. I po njemu reka Drim deli Albaniju od Srbije.

Antihriscanska politika u Turskoj, bezakonje i nedostatak kontrole isli su u korist Arbanasa. Prelaskom na islam oni postaju privilegovani deo drustva.

Arbanaski istoricar Mermaleku kaze: "Oni koji su prihvatili islam, dobijali su zemlju i porez im je smanjen, dok je "raja" u pokorenim balkanskim zemljama obradjivala zemlju bez prava vlasnistva."

Arbanasi koji su kao stocari ziveli po planinama na katunima, silaze sada kao "carski sinovi" u plodne srpske ravnice Metohije. Sa muslimanima idu i katolici ranije Srbi, koji su uz pomoc katolicke crkve poarbanaseni. Posle pada srpskih drzava, katolicka crkva razvija zivu delatnost medju Srbima, narocito u Zeti krajem XVI veka. Preko katolicke crkve su poarbanasena plemena Malisora: Hoti, Grude, Klimenti, Shkrelje i Kastrati. Svi su bili Srbi i svi slavili krsnu slavu SV. NIKOLU. Ovima treba dodati i deo plemena Kuca od kojih poticu i Kastrati. Od Vasojevica su Krasnici, Hoti i Bonkeci. Prvo poturceni pa potom poarbanaseni, Srbi su, pored Malisora, jos i Dukadjini, okrug Elbasana i Miridite.

Sto se tice Dukadjina, koji su dobili ime po Leki Dukadjinu, vladaru tog predela i zakonodavcu, njihovo ime potice iz XV veka. Edit Darham o tome kaze sledece:"Dukadjini (Duke, John Duka, dux in latin sense) su bili vlastela u XV veku...Leka zakonodavac, po predanju, pobegao je pred Turcima iz Raske i dosao sa precima Miridita. Neki su pretpostavili da Leka, koji dolazi iz Raske, mora biti slovenske krvi."
Prema tom predanju Dukadjini su poreklom od vojvode Jovana, sto samo ime i znaci. Leka Dukadjin se proglasio nezavisnim knezom Ljesha i Zadrimlja.

Za Kastrate Darham kaze:"Kastrati su sada svi katolici ili muslimani, ali njihova srpska imena kao Popovic, govore da nije uvek bilo tako."

Vladan Рorрevic nalazi da su hoti, Kastrati i Klimenti braca Kuca, Bratonozica i Pipera.

Posle pada Bosne pod Turke, cetiri brata su izbegla iz Bosne oko 1528.godine, Lazar, Piper,Vaso i Krasni. Od ova cetiri brata su nastala plemena Hoti, Piperi, Vasojevici i Krasnici. Nesto pre njih je dosao Gruda, od kojeg je nastalo pleme Gruda. Krasnici su postali muslimani, Hoti katolici i jedni i drugi poarbanaseni, a Piperi i Vasojevici su ostali pravoslavci i Srbi. Klimenti su poreklom od Krasnica. Dusmani su poreklom od Pavla Dusmana koji je dosao u Albaniju u XVI veku. Shalje i Shoshi su takodje doseljenici iz srpskih predela, sto znaci poreklom Srbi. Shalje su se delimicno pomesali sa Arbanasima, tako da nisu cisto srpskog porekla.

Vladan Рorрevic kaze da su jedini etnicki Albanci stanovnici Reca, Cidne, Fanda, Puljati, Nikaja i Mertura...."

Najbolje bi bilo da promenimo naziv ovog topica!

Postoji razlika u stavovima medju pojedinim istoricarima.Sto ne znaci da sve njihove stavove treba apriori odbaciti. Ali isto nije razlog da se pojedinci koji nisu u struci izjasnjavaju na nacin: dereticizam,... itd., a da ne govorim o nadmenom stavu g-dina istorije.

Koliko mi se cini govorio sam u konkretnom slucaju o lingvistickim slicnostima pojedinih imena, sto ne znaci da i kulturno i na svaki drugi nacin ne postoji slicnost medju navedenim narodima.

Ako nista drugo onda su slicnosti medju tim narodima bas SRBI!

Da bih se u potpunosti osecao kastigovan kao zastupnik ideje gospodina Deretica, a u svakom slucaju i gospodje Lukovic-Pjanovic i inih manje poznatih, siroj javnosti srBskih istoricara, ipak su potrebni konkretni argumenti!

Pozdarv POLARIS